СВЈЕТСКИ ДАН СЛАДОЛЕДА

pre 20 dana

Трећа недјеља у јулу резервисана je за обиљежавање Свјетског дана сладоледа

Трећа недјеља у јулу резервисана je за обиљежавање Свјетског дана сладоледа. Ове године то је 19. јули, а ова ледена посластица омиљена је у врелим љетним данима.

Први рецепти за сладолед потичу још из древне Кине у којој је био обичај да се на двору мијешају лед и млијеко, а у Риму је једна од омиљених посластица била мјешавина леда и снијега с различитим врстама уситњеног воћа.

Европљани су за ову посластицу сазнали мало касније, тек у 17. вијеку и то од Арапа који су на Сицилијанском двору учили Италијане како да замрзну слатку крему, што је у то вријеме било потпуно невјероватно.

Постоје легенде да је енлески краљ Чарлс II толико волио овај рецепт, да је платио свом кувару велику суму новца како би га држао у тајности.

Иако је све до 18. вијека био посластица резервисана само за више слојеве, масовна производња сладоледа почиње у 19. вијеку када се појавила прва машина за прављење сладоледа, међутим, доступни су били само неки облици и укуси.

Тек развојем технологија, јављају се нови укуси и облици, као што су сладолед у корнету или на штапићу, који су и данас најбрже освјежење многих људи у љетњим данима.

Та масовна производња, у 19. вијеку најбрже почиње у САД-у, а нико са сигурношћу не може тврдити у којем тачно периоду је сладолед постао толико популаран у овој држави, али се зна за неколико његових “оснивача” који су били овисни о њему.

Тако је Томас Џеферсон написао упутство од 18 корака и то је први рецепт за сладолед који је забиљежио један Американац. С друге стране, Џорџ Вашингтон је наводно једног љета потрошио 200 долара на уживање у овој посластици. У данашњим доларима то је много новца.

Захваљујући предсједнику САД-а Роналду Регану, проглашен је Свјетски дан сладоледа. Он је 1984. године потписао декрет којим је јули проглашен мјесецом сладоледа. Трећа недјеља у њему је службено постала вријеме када се слави постојање ове укусне посластице.

У декрету је сладолед описан као “храњива и здрава храна” у којој ужива 90 одсто Американаца.

Оно што је посебно занимљиво истаћи јесте да се најчуднија комбинација укуса за сладолед прави у Јапану и садржи комадиће живог коњског меса, а у Италији толико његују традицију ове посластице, да су чак основали Универзитет сладоледа.

Према посљедним истраживањима, утврђено је да је ванилија ипак најпопуларнији укус сладоледа у САД-у и поред бројних других занимљивих опција.

Иако је донедавно за прављење сладоледа било потребно вријеме, јер је припрема подразумијевала и одлагање у замрзивач бар на неколико сати, данас се сладолед све више користи и као атракција за муштерије.

Тако на интернету често можемо наћи видео-снимке на којима посластичари, мијешајући разне укусе пред очима муштерија, праве сладолед на хладној плочи за само неколико минута.

(Глас Српске)