СТУДИРАЈ НАЈБОЉЕ! СТУДИРАЈ НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ!

pre 16 dana

Волио бих да више матураната упише факултете у Републици Српској, гдје су сигурно најповољнији услови студирања у региону. И, поврх свега, ако је предмет њиховог интересовања друштво, нека их не плаше приче о паљанској зими, јер чека их топао загрљај Филозофског факултета.

Можда ће изгледати као да се шалим, али ја сам у Источно Сарајево 2004. године кренуо с намјером да упишем Електротехнички факултет. Пошто претходно нисам долазио у те крајеве, нити сам добро познавао територијално-административну организацију града Источно Сарајево и специфичности самог Универзитета, мислио сам да су сви факултети на једном мјесту. Тако, долазећи из правца Зворника отишао сам прво на Пале, умјесто у Лукавицу. Ту сам прво дошао на Филозофски факултет и уписао филозофију и социологију. Често, кад ме питају о томе како сам изабрао професију, кажем да је то сплет виших околности, јер да сам прво дошао у Лукавицу, а не на Пале, вјероватно бих био инжењер електротехнике. Рекло би се прије да је професија изабрала мене, него што сам ја изабрао професију.

Стручни испит за професора социологије сам положио 2011. године. Што се тиче мог интересовања за социологију прије самих студија, може се рећи да сам се као уредник школског листа, на неки начин, бавио социолошким темама. Ту се могу наћи обриси мојих социолошких интересовања која су касније у току студија додатно проширена.

Ако вам кажем да сам још као студент писао и објављивао чланке, на примјер о Великом брату, користио анализу садржаја у чланцима о неком филму или серији, иако ми то, узгред речено, није била наставна обавеза, а да сам о свему томе могао да разговарам са својим професорима и асистентима који су ми давали своју подршку, онда можете и сами закључити да ли су моји утисци позитивни.

Послије непуних годину дана након завршетка студија запослио сам се у Средњошколском центру „Петар Кочић“ у Зворнику. Ове године сам предавао својој 11. генерацији ђака.

Многа знања и вјештине које човјек стекне на факултету користе му касније у раду, али ја бих посебно издвојио практични дио методике наставе, јер ја сам свој први час, заправо, одржао још као студент. Сјећам се, био је то час социологије у гимназији на Палама, тема је била хришћанство. Мислим да ми је то искуство и те како помогло.

Сматрам да је основни задатак професора социологије да научи младе људе да мисле на социолошки начин, односно да подстиче њихову социолошку имагинацију, како би могли боље да разумију свијет у коме живе.  Мени се посебно допада то што помоћу социологије можемо научити да одмах не осуђујемо друге људе за њихове поступке, како то обично чинимо, него да прво испитамо колико је, у ствари, друштво узроковало нечије понашање. Мислим да је у том случају најбоље користити конкретне примјере за илустрацију.

Афоризме сам почео да пишем за вријеме студија, наравно, из хобија. Вјероватно најпрестижнија награда коју сам добио као афористичар је Вибова награда београдског листа Политика. Иначе, писање афоризама је, наравно, компатибилно са мојом професијом. Наиме, поред философских, хумор и сатира имају своје социо-културне карактеристике. О томе су писали наши социолози културе попут Милоша Илића или Ратка Божовића. Узгред, Ратко Божовић је заједно са истакнутим подгоричким сатиричарем Вељком Рајковићем приредио једну књигу која се зове Бравуре духа и у њој је представљено стваралаштво седморице, по њиховом мишљењу, најбољих афористичара у БиХ данас. Велика ми је част што се моје име налази међу седам тренутно најбољих афористичара у БиХ. Ово су неки од мојих афоризама:

У Норвешкој је само 1% неписмених.
Гдје све неће стићи наши људи, Боже драги.

Отац је глава породице,
а мајка не зна гдје јој је глава.

Која је код нас граница сиромаштва? – Државна.

За овакво стање нема изговора.
Не екавског, ни ијекавског.

Фотографије се праве због успомена.
Зато наши људи све чешће сликају шта једу.

Откако су повећали казне за невезивање појаса,
ја се прво вежем, па тек онда улазим у аутомобил.

Родитељи, не морате ми куповати оригинал патике.
Кад остарите, нећу ни ја вама оригинал лијекове.

Професор ме само једном оборио на испиту.
Следећи пут сам положио са дугом деветком.

Порука за матуранте

Вољети Републику Српску данас не значи само подијелити на друштвеним мрежама 9. јануара слику њене заставе или, пак, носити мајице с њеним обиљежјима. Суштински гледано, вољети Републику Српску значи и студирати у Републици Српкој. При том, разумијем да свако има своје разлоге и, сходно томе, не осуђујем оне који донесу другачију одлуку, само ако нам је уопште стало до Републике Српске, морамо бити свјесни да неће нико други развијати наше високо образовање ако ми то сами не учинимо. У том смислу, Република Српска нема никог другог осим нас.  Студирањем у Републици Српској ми данас дајемо битан допринос њеном очувању. Стога, волио бих да више матураната упише факултете у Републици Српској, гдје су сигурно најповољнији услови студирања у региону. И, поврх свега, ако је предмет њиховог интересовања друштво, нека их не плаше приче о паљанској зими, јер чека их топао загрљај Филозофског факултета.

Пише: Станислав Томић, професор социологије у СЦ "Петар Кочић" у Зворнику