ПРВА ЖЕНА СЕРИЈСКИ УБИЦА У СРБИЈИ

pre 4 meseca

Најпознатији серијски убица са простора некадашње Југославије је жена која је почетком 20. вијека у јужном Банату постала позната због тога што је посједовала тајне рецептуре за брзу и сигурну смрт. Анујка ди Пиштоња (1837 - датум смрти није познат) била је највећа банатска врачара тровачица. Њу је из потпуног

Најпознатији серијски убица са простора некадашње Југославије је жена која је почетком 20. вијека у јужном Банату постала позната због тога што је посједовала тајне рецептуре за брзу и сигурну смрт.

Анујка ди Пиштоња (1837 - датум смрти није познат) била је највећа банатска врачара тровачица. Њу је из потпуног заборава отргао проф. др Шимон А. Ђармати, који је 2007. објавио књигу "Баба Анујка - врачара из Владимировца".

Баба Анујка је поријеклом Румунка, а живјела је у Владимировцу, селу између Вршца и Београда, као кћерка богатог паора. Владимировац је почетком 20. вијека носио назив Петрово село. Анујка је, по жељи свог оца, била врло образована жена за то вријеме.

Прича о Баба Анујки почиње с једном биљком у народу познатом као ђавоља трава.

Ова биљка се, не без разлога, назива демонском биљком. Њоме су мазали врхове стријела у бојевима, а позната је и под именом Татула.

О томе колико је баба Анујка била вјешта тровачица говори и чињеница да је о њој написана и књига у којој је описана као једна од најпознатијих тровачица на свијету.

Говорила је да је као мала била тешко болесна, западала је у чудна стања због којих су многи долазили да је посматрају.Често су јој говорили да ће кад порасте бити врачара.

Наравно, то се и обистинило.

Касније су је сви знали као врачару. Њени сарадници би ишли по банатским селима и тражили мјеста гдје влада неслога и болест и препоручивали бабу чија ђавоља вода може ријешити све проблеме.

Због те воде, по признању многих, људи су умирали у највећим мукама.

У књизи посвећеној јединој жени серијском убици са југословенских простора, Шимона А. Ђарматија пише:

"Тражила је од својих клијената да јој донесу једну црну и једну бијелу кокошку, торбу пепела, трица, босиљка и тамјана. У мистериозној тишини своје мрачне собице и у диму тамјана, она је разбацивала око себе пепео и трице, шапутала неке тајанствене ријечи. На крају је спремила једну боцу напуњену чистом водом. Најзад би узимала једно звонце и три пута би зазвонила. То је било 'споразумевање са ђаволом'."

Она је наводно рјешавала бројне брачне, имовинске проблеме, уз силу нечастивог, а имала је много сарадника, и то најчешће међу рођацима жртава.

Баба Анунка је могла тачно да педвиди дан када ће умријети онај коме је њена вода намијењена.

Своју ђавољу водицу наплаћивала је од двије до пет хиљада динара, а мистериозне смрти остајале су мистерија јер су рођаци, који су сами наручивали смрти својих ближњи, углавном одбијали истраге и обдукције.

Анујка је ухапшена 1928. године, а све је покренуто смрћу једног имућног удовца.

Суђење баба Анујке изазвало је много пажње и интересовања.

Избјегавала је да одговара на незгодна питања, показивала је виспреност, вадила се на тешко дјетињство.

За саучесништво у убиствима осуђена је на 13 година. Из затвора су је ослободили њемачки војници. Вратила се у своје село, гдје је и умрла у 104. години.Али и након њеног нестанка, свака сумњива смрт везала се за њу, и њену мјешавину татуле, живе и арсеника, којом је усмртила десетине.

(КАТЕРА)