ИВАН ЛЕЧИЋ: СТАТУС СТУДЕНАТА ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У СРБИЈИ ОДЛИЧАН

pre mesec

"Када љубав према отаџбини замре, тада и држава мора умрети" - Михајло Пупин

Удружење студената Републике Српске – Нови Сад је невладина, непрофитна организација, која тежи изградњи и јачању студентских веза са обје стране Дрине.

Како наводе на званичној страници, Удружење се бори за права студената, омогућава лакше социјалне-омладинско-студентске активности и организацију и настоји да побољша квалитет студентског живота у Новом Саду.

За Радио Филозофски разговарали смо са чланом Управног одбора и једним од оснивача Удружења студената Републике Српске у Новом Саду, Иваном Лечићем о настанку, циљевима и програму Удружења.

ФОТО: Иван Лечић, приватна архива

Када је настало Удружење студената Републике Српске у Србији и са којим циљем?

Као што је живот пун случајности, тако се и за ову причу може рећи да је случајна. У периоду прије оснивања на памет ми је падало како би таква организација могла постојати. И, ето, негдје око десетог априла 2019. године добио сам позив на кафу од другара Милана Пудара, на којој ми је уз Дејана Пудара и Сергеја Калема, та идеја представљена. Званичан датум настанка Удружења је 16. април 2019. године. Удружење је настало са циљем да окупи све студенте из републике Српске у Новом Саду "под једну шљиву", под којим би кроз заједнички рад и дружење дошли до одређених циљева и акција које ћу поменути касније, као и да кроз то дружење зближи студенте и створи пријатељства која ће трајати дуго, дуго времена.

Којим активностима се бавите?

Активности којима се Удружење бавило до сада спадају у сферу студентског организовања. Једна од ствари, на примјер, због које ја као члан Удружења сматрам да је корисна и добра је та што имамо студенте са свих година свих факултета, и тако, рецимо, старији колега може дати савјет и смјерницу млађем колеги око учења. Од акција бих поменуо добровољно давање крви, Лигу РС у фудбалу, један од озбиљнијих спортских пројеката који су изведени на простору Новог Сада у посљедњих пар година, хуманитарни рад, као на примјер, сакупљање слаткиша за дјецу са Косова и Републике Српске, и још бих навео мени јако драг и битан пројекат, помоћ нашим студентима при проналаску посла након завршених студија, као и неких битнијих студентских послова током студија. Такође, вриједи споменути и пројекат, конференција Мост, одржана на Златибору, која је окупила студенте из Србије и Републике Српске, прва конференција оваквог карактера у историји студентских организовања.

Колико пожртвованости и одрицања је потребно да се удружење одржи на завидном нивоу, ако узмемо у обзир то да сте поред тога што сте члан Управног одбора и један од оснивача удружења и студент Факултета техничких наука?

Од првог дана сам схватио да ово баш и није дјечија игра и да, као и за све у животу, треба доста рада, труда и одрицања. Требало је доста времена да се издвоји за планирање и реализацију акција, али, наравно, није за то потребан рад  једног човјека, него више људи, којих, хвала Богу, има у организацији и захваљујући колективном напору и труду свих чланова до данас смо се успјешно одржали. Није лако ни да се студирање уклопи уз Удружење, али сви се сналазимо успјешно и балансирамо наше факултетске обавезе и обавезе према Удружењу.

Да ли Вас је тренутна ситуација изазвана пандемијом пореметила у реализацији одређених активности?

Прије годину дана у нашим главама је било много идеја и планова за будућност организације, али ситуација са пандемијом нам је онемогућила да то изведемо и ставила нас у позицију да ево већ годину дана немамо прилику да направимо веће ствари које подразумијевају већи број учесника. Једна мени драга акција, сакупљање слаткиша за поклон пакетиће, изведена у децембру 2019. године у свечаној сали СПЕНС-а, на којој је учетвовало неколико културно-умјетничких друштава, неизводљива је у овим околностима управо због забране окупљања већег броја људи у затвореном простору. Остаје само да чекамо неко љепше вријеме, у којем ћемо моћи да изведемо сличне манифестације.

Какав је статус студената који студирају у РС?

Статус студената из Ребулике Српске који студирају у Србији је одличан, самим тим што се наши студенти третирају и имају иста права као и студенти из Србије, показано је колико нас Србија гледа као своју браћу и своју дјецу, која живот могу да наставе у Србији и послије образовања. Једина цијена тога је што наши другари и колеге из Новог Сада могу да нас зезају да смо "дођоши" који окупирају Нови Сад, али, наравно, то је све у духу шале и дружења.

На који начин је цјелокупна ситуација утицала на положај студената и њихових обавеза на универзитетима у Србији?

У почетку пандемије свим студентима је било мало тешко да се навикну на онлајн систем рада, али рекао бих ево послије годину дана, да су се већином навикли на ову ситуацију. Наравно, свима је и даље необично да се све онлајн ради, јер, иако је то добро реализован систем од стране образовних установа, ништа не може замијенити наставу на факултету, уз присуство професора и асистената.

Да ли су постојали одређени специфични услови у вези са полагањем испита, прикупљања потписа и слично, уколико нису били у могућности да лично присуствују због свега што се дешава у земљи, али и у свијету?

Високошколске установе и Министарство су постигли договоре и омогућили свим студентима који нису били у  могићности због вируса да полажу испите и колоквијуме, да у додатним  роковима успјешно изађу на своје испитне и предиспитне обавезе. Потписи су се добијали електронски, на веб сервису студента и потписе су добијали сви који су испунили услове за њих, у складу са прописима предметних професора. Иако су студенти на почетку пандемије били уплашени баш због немогућности полагања обавеза, може се рећи да су високошколске установе и Министарство били на нивоу задатка и направили добар план реализације наставе и полагања испита током панадемије и показали да су увијек ту за све студенте.

Можете ли нам рећи нешто више о сарадњи са др Даницом Грујичић и  фондацијом "Заједно за младе"?

Дугујемо велику захвалност др Даници Грујичић која је препознала визију и способност Удружења. Удружење и организација Заједно за младе су, може се рећи, братске ораганизације и наша будућа сарадња је више него извјесна, и она ће узети маха када то вријеме и услови дозволе. Наша прва и најскорија акција је сакупљање слаткиша за дјецу са Косова и дјецу Републике Српске, која је спроведена у децембру прошле године и јануару текуће године, и надамо се да ће наша сарадња још више да ојача када дође боље вријеме.

Како је могућ упис нових чланова у удружење?

Упис није компликован, у опису инстаграм профила Удружења стоји гугл форма за учлањивање, она се попуни и постаје се члан Удружења. Наравно, то није нешто што је обаевезно, вјерујем да многи садашњи чланови нису то урадили, али их то не спречава да својим трудом, радом и вољом допринесу организацији. Најбитинија је воља и жеља за радом и стварању једне приче, а попуњавање формулара  је наспрам тога мала ствар.

Да ли сте задовољни досадашњим радом удружења и како бисте вољели да унаприједите свој рад?

Првог дана нисам ни замишљао да ће Удружење доживјети овакву експанзију, јако сам задовољан досадашњим учинком и, као све у животу, сматрам да и ово може увијек боље да буде и то ћемо настојати да урадимо временом.

Који су будући планови овог удружења?

Због новонастале ситуације у којој се налази Удружење, па чак и цијели свијет, све је поприлично непредвидљиво и нема много размиљања о неким плановима. Свакако могу рећи да ће организација ићи у смјеру који је већ поменут, помоћ студентима око запослења, организовање хуманитарних акција, помоћ око студија и, наравно, организовање дружења студената.