НОВИ ЗАКОН О ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ ПРЕД ПОСЛАНИЦИМА: СТУДЕНТИМА ВИШЕ ПРАКСЕ

pre mesec

Новим законом о високом образовању, о којем ће посланици Народне скупштине Републике Српске расправљати на предстојећој сједници, прописани су практични рад и стручна пракса као саставни дијелови наставног процеса.

Новим законом о високом образовању, о којем ће посланици Народне скупштине Републике Српске расправљати на предстојећој сједници, прописани су практични рад и стручна пракса као саставни дијелови наставног процеса, а пооштрени су и критеријуми за избор академског особља у научнонаставна и сарадничка звања.

Једна од новина новог закона о високом образовању је и та што ће се са 2,4 милиона КМ годишње финансирати школарине за све студенте првог и другог циклуса студија који прву годину уписују у складу с бројем студената дефинисаним одлуком Владе Републике Српске.

Први пут новим законом се уводи могућност високошколским установама да организују кратке програме студија као дио студија првог циклуса који изводе високошколске установе, с јасно дефинисаном сврхом и исходом учења, за које се издаје сертификат о завршеном кратком програму студија и стеченим компетенцијама.

- Учествовали смо у изради тог закона и, по мом мишљењу, ради се о одличном закону. Много је бољи од актуелног - рекао је Милан Кулић, ректор Универзитета у Источном Сарајеву.

Када је ријеч о стручној пракси, Кулић је истакао да то неће бити проблем организовати, док се у образложењу новог закона о високом образовању наводи да ће стручна пракса омогућити да студенти одмах по изласку из високошколских установа могу одговорити потребама тржишта.

Што се тиче избора у научнонаставна звања, примјера ради, новим законом предвиђено је да за избор доцента кандидат мора имати најмање три научна рада из научне области за коју се бира, објављена у научним часописима и зборницима с рецензијом, од којих је најмање један објављен у научном часопису међународног значаја или на научном скупу међународног значаја. По актуелном закону, за избор у звање доцента кандидат треба да има најмање три научна рада из области за коју се бира објављења у научним часописима и зборницима с рецензијом.

Слично је и када је у питању звање ванредног професора, гдје ће кандидат морати имати један научни рад објављен у научном часопису међународног значаја или на научном скупу међународног заначаја и најмање један научни рад објављен у истакнутом научном часопису међународног значаја, након избора у звање доцента. За звање ванредног професора кандидат мора имати и једну научну монографију са ИСБН бројем (ознака међународног стандардног књижног броја) из научне области за коју се бира или универзитетски уџбеник са ИСБН бројем.

И код избора у звање редовног професора, по новом закону, кандидат ће морати имати најмање два научна рада у научним часописима међународног значаја или научном скупу међународног значаја или најмање један научни рад објављен у истакнутом научном часопису међународног значаја.

У Министарству за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво кажу да се разлика у новом, у односу на актуелни закон, огледа и у томе што ће акредитација за све високошколске установе бити обавезна.

- У циљу спречавања појаве непоштовања прописа о раду и запошљавању унесена је одредба о забрани извођења наставе лицима која су пензионисана по прописима ФБиХ, Брчко дистрикта БиХ или друге државе - рекли су у Министарству за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво.

(Катера)