ЈОВАНКА ДАНИЛОВИЋ: СТУДИРАЊЕ КИНЕСКОГ ЈЕЗИКА ЈЕ СВИЈЕТ ЗНАЊА, ПРИЈАТЕЉСТВА И АВАНТУРИЗМА

pre 4 meseca

Јованка је дипломирала на Катедри за кинески и енглески језик и књижевност, а данас је студент мастер студија на Универзитету Хангџоу, смјер инострани послови и глобално управљање.

Јованка  је  дипломирала на Катедри за кинески и енглески језик и књижевност, а данас је студент мастер студија на Универзитету Хангџоу, смјер инострани послови и глобално управљање.

Каже да је кинески језик изабрала из радозналости, одувијек су јој добро ишли језици, а привукла ју је неизвјесност и тајанственост кинеског језика.

- Имам обичај да кажем да је сваки почетак безнадежан, тако је и у кинеском. Ја сам себи дала шансу да покушам, па ако не будем могла, најлакше је одустати, али ето нисам одустала и нисам се покајала - каже Јованка.

Истакла је да ће заувијек бити захвална за пријатељско окружење које су изградили и које граде на Катедри, те да је прва лекција коју су их научили колегијалност, а они су се тако и понашали и заједно стремили ка заједничкој користи и бољитку, без ривалства. Такави односи са колегама и професорима су је много мотивисали за вријеме студирања, али и могућност проналаска добро плаћених  и необичних послова.

Јованка је у Кини боравила четири пута. Први пут као стипендиста Владе Кине отишла је на студијски боравак од пет мјесеци, у град на обали Жутог мора, Ђингдао, на Универзитет науке и технологије у Шандонгу. За вријеме свог првог боравка много је научила, али и добила одговоре на многа питања.  Тако је сазнала да за градове удаљење и по неколико стотина километара кажу да су ''близу'' јер су брзим возом удаљени на око два сата вожње, куповина преко интернета и плаћање преко апликација је практична, брза и сигурна, а храна , иако љута, много укусна, а рижа замјена за хљеб.

- Толико сам жељела да искористим вријеме које имам и да научим што више могу, па сам се учланила у аматерско позориште и учествовала сам у неким представама, а у јавном превозу бих започињала разговор са људима само да бих вјежбала. Ћингдао и данас има посебно мјесто у мом срцу - присјећа се Јованка.

Каже да су људи на Истоку много толерантнији, стрпљивији и смиренији и мисли да бисмо то могли научити од њих. Осим тога, модерни су, али много држе до традиције и труде се да је очувају. Сматра да треба да усвојимо неке ствари које су њима олакшале живот, попут мобилних апликација или куповине преко интернета, систем доставе робе и хране, јавне бицикле и тако даље.

Као студент треће године била је преводилац на државном сајму туризма у Шангају, а затим и представник Босне и  Херцеговине на Кинеском мосту у Кини, гдје каже да је провела непоновљиве дане. ''Ту су били представници скоро сваке државе на свијету, често кажемо да смо упознали планету за десет дана.''

Како о Кини и Кинезима постоји много митова, замолили смо је да нам каже нешто и њима. "Мислим да је један од највећих митова да Кинези једу псе и мачке. То апсолутно није тачно, наравно, у популацији од око милијарду и четиристо милиона становника, мора се појавити неко ко одскаче, али то дефинитивно није правило.''  Додала је и да није тачно како су сви Кинези добри у математици, већ да, као и међу нама, некима иде боље, а некима не.

- Још један мит је да је кинески тежак језик, рећи ћу вам – није ништа тежи од енглеског, њемачког, француског, само што смо ми изложени овим језицима кроз филмове и серије и много су популарнији, али вјерујте да исто тако брзо почињете усвајати језик кад се изложите кинеским серијама, емисијама, пјесмама и слично. Сваки језик има карактеристике које је лакше и теже усвојити, свака ставка има своју логику, кад је схватите, све иде много лакше - каже Јованка.

Јованка је дипломирала прошле године и уписала мастер у Кини, у граду Хангџоу. Како каже мислила је да је више ништа не може изненадити, јер је већ боравила у Кини, али се преварила. Хангџоу је  познат по технологији и скоро цијели град  функционише преко QR кодова. ''Најкориснија ствар су јавни бицикли, али Кинези су отишли корак даље, па су направили јавне електричне скутере, чак и јавне аутомобиле. Само скенирате код, платите и возите.''

Због епидемије се вратила у Босну и Херцеговину почетком фебруара, наставу прати преко интернета и полаже испите. Када се отворе границе, жели да се врати у Кину и настави са студијама.

"Моја порука бруцошима је: ко не рискира, не профитира. Покушајте и нећете се покајати. Увијек ћете имати старије колеге које ће вас упутити у све што вам треба и бићете дочекани широких руку у један предивни свијет знања, пријатељства и авантуризма. Одушевићете се новим погледом на свијет и откривањем нечега што никад не бисте открили да не студирате кинески. Не пропуштајте догађаје, нарочито не Кинески мост!"