ЕЛЕКТРОНСКА ИЗЛОЖБА О ВЕЛИКОЈ СЕОБИ СРБА ИЗ 1690.

pre 2 meseca

Библиотека Матице српске у Новом Саду, поводом 330 година од Велике сеобе Срба, приредила је електронску изложбу коју чини избор историјских, књижевних и ликовних дјела везаних за тај датум, из грађе те установе културе. Аутори изложбе су Срђан Граовац и Ненад Станојевић, а уредник Селимир Радуловић, саопштено је из Библиотеке

Библиотека Матице српске у Новом Саду, поводом 330 година од Велике сеобе Срба, приредила је електронску изложбу коју чини избор историјских, књижевних и ликовних дјела везаних за тај датум, из грађе те установе културе.

Аутори изложбе су Срђан Граовац и Ненад Станојевић, а уредник Селимир Радуловић, саопштено је из Библиотеке Матице српске.

Изложбена поставка може се погледати од данас у јавном каталогу Библиотеке, а електронски каталог изложбе доступан је на веб-сајту bms.rs .

Посјетиоцима сајта доступна је грађа Матице српске о личностима и локалитетима у вези са Великом сеобом Срба.

У саопштењу се наводи да је историја српског народа обиљежена бројним сеобама од којих је једино она из 1690. године у колективној свијести нације упамћена као Велика сеоба.

Током Великог бечког рата (1683–1699) војска коалиције хришћанских држава Аустријске царевине, Пољске, Млетачке републике и Руског царства постепено је потискивала отоманске оружане снаге.

Локално српско становништво, послије вишевјековног турског ропства, војску хришћанских савезника дочекало је као ослободиоце. Срби су масовно ступали у редове војске хришћанске коалиције.

Српски народ је у Великој сеоби предводио патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић са свештенством. У тој сеоби Срби су са собом носили мошти српских средњовјековних владара и светитеља, рукописне и штампане књиге и друге црквене драгоцјености.

Процјењује се да је у Великој сеоби десетине хиљада људи напустило вјековна огњишта.

Цар Светог римског царства и краљ Угарске Леополд Први је 21. августа 1690. године дао Србима такозвану Прву привилегију. У наредних шест година Леополд је издао још неколико важних докумената којим су уобличене српске повластице у његовом царству.

Почетком октобра 1690. године Турци су поново заузели Београд, а велики избјеглички збјегови почели су да прелазе Саву и Дунав, крећући се и даље на сјевер све до Будима, Сентандреје, Коморана, Острогона и Ђера.

Ти историјски догађаји промијенили су заувијек слику Балкана.

Према ријечима историчара Николе Радојчића, Велика сеоба је "разредила број Срба у срцу српског царства, али је зато истурила српску културну стражу, многобројну и способну, из варварског дивљаштва у Турској ближе западном просвећеном свету".

Напуштајући отаџбину са Косова и Метохије, из јужне Србије и Македоније, Рашке, Шумадије, Поморавља, Подриња и Тимочке крајине у Угарску је, према различитим процјенама, пресељено од 30.000, па до 500.000 људи.

Вјероватно су, међутим, најтачнији подаци они који говоре да је у Угарску тада избјегло 70.000 до 80.000 људи, од којих се само у околини Будима населило око 15.000 српских избјеглица.

Захваљујући Великој сеоби, центар српског етничког простора преселио се из Старе и Јужне Србије у Шумадију и јужну Угарску.

(СРНА)