ДРАГАНА МУЧИБАБИЋ: БУДИ ПОНОСАН НА СВОЈЕ!

pre 2 meseca

Драги матуранти, прије само три године имала сам задатак који ви данас имате, а то је да изаберем шта ћу студирати и шта је најбоље за мене. С обзиром на то да је истина да нас пут који изаберемо док стојимо на раскршћу одређује за читав живот, никако нисам смјела

Драги матуранти, прије само три године имала сам задатак који ви данас имате, а то је да изаберем шта ћу студирати и шта је најбоље за мене. С обзиром на то да је истина да нас пут који изаберемо док стојимо на раскршћу одређује за читав живот, никако нисам смјела погријешити. Уписала сам српски језик и наравно, нисам се покајала, а у исправност своје одлуке увјеравам се свакога дана. Да бисмо били потпуно изграђене личности, потребно је, прије свега, да познајемо своју културу, чији је главни чинилац управо језик, а најбољи начин да је упознамо јесте студирање Српског језика и књижевности на Филозофском факултету у Палама у својој Републици Српској. Проучавањем свога језика, као једног сложеног система, стичемо знање које нам је потребно за тачно и лијепо говорење, а стара народна пословица каже: „Човјек се по бесједи познаје“. Тако се и студенти српског језика познају по бесједи, али не било каквој, него лијепој и вјештој, увијек поткријепљеној мишљу неког великог књижевника и филозофа. Управо због тога, ниједна манифестација на Филозофском факултету не може да прође без студената српског језика и књижевности. Овим још желим да укажем и на занимљивост самог студирања поменутог смјера, јер учествовањем у разним манифестацијама излазимо из уобичајеног оквира који подразумијева предавања и испите.

Слика

Док изучавамо српски језик дотичемо се разних наука и сазнајемо многе занимљивости, па готово ниједна област не остаје нам непозната. Осим тога, велика је част учити од професора са Катедре за србистику, с обзиром на то да су веома битне личности у свим новијим истраживањима на подручју језика и књижевности. На сву срећу, ово није вријеме када своје треба да бранимо сабљом и проживљавамо Косовски бој, а да симбол свега буде слика јунака који, како народна пјесма каже „носи десну у лијеву руку“. Јунаци овога времена смо ми и у објема рукама треба да држимо „конце свога живота“, да не бисмо скренули с пута, а то подразумијева да читамо праве књиге, да се бранимо знањем, да учимо, волимо и чувамо свој језик који је темељ наше културе и тако одњегујемо све што је српско. Буди поносан на своје и студирај своје! Студирај српски језик!

Аутор: Драгана Мучибабић, трећа година српског језика и књижевности.