АНКА, ШАНТИЋЕВА ВОЉЕНА КОЈУ ЈЕ ПЛАЧУЋИ ГЛЕДАО ДОК СЕ УДАВАЛА

pre 4 meseca

Иако је домовина била његова вјечита муза и инспирација, па љубав није била страна ријеч у његовим дјелима, Шантићу није недостајало љубави ни у животу. Али, како то често бива у животу једног умјетника - Шантић је волио баш ону која му није била суђена, Анку Томлиновић. Анка је била

Иако је домовина била његова вјечита муза и инспирација, па љубав није била страна ријеч у његовим дјелима, Шантићу није недостајало љубави ни у животу. Али, како то често бива у животу једног умјетника - Шантић је волио баш ону која му није била суђена, Анку Томлиновић.

Анка је била ћерка власника фото-атељеа Стјепана Томлиновића, која се доселила у Мостар. Алекса је пратио сваки њен корак, сједео у дућану чекајући да се појави како би јој се приближио. Дјеловала му је као привиђење: тајанствена, сама, или у пратњи млађег брата, шетала је поплочаним улицама Мостара окупирајући мисли младог Шантића. Виђали су се свакодневно, и сваког пута би се случајно видјели, поразговарали и прошетали. Касније му је кроз смијех признала да је намјерно увијек излазила у исто вријеме, надајући се да ће он схватити сатницу и искористити прилику да је види. Када је од других сазнала да објављује пјесме, тражила је од Алексе примјерке Голуба и Невена, које је редовно читала и коментарисала. Пјесник се касније присјећао како јој је први пут изјавио љубав. Написао је песму "Ако хоћеш", баш њој. Пјесма од пет строфа брзо се нашла у Анкиним рукама.

"Ако хоћеш да ти пјевам

Ону тиху нојцу милу,

Развиј твоју густу косу

Мирисаву меку свилу!"

На његово изненађење, вратила му је пјесму без икаквог коментара. Потом се поздравила и кренула низ улицу, остављајући пјесника зачуђеним. А онда се окренула, насмијала и озбиљно рекла: "А што се тиче оног ако хоћеш – хоћу", и отрчала низ улицу.

Међутим, ту су снови кренули низбрдо. Мала мостарска средина није умјела да прихвати љубав имућног Србина и Хрватице чији је отац само желио велики мираз и кућу у којој ће бити финансијски збринута. Осуђена на пропаст, њихова љубав је била испуњена свађама и расправкама између Алексе и његове мајке. Све док га једног дана мајка није довела испред иконе Светог Николе и заклела: "Ако је доведе у кућу, мајка ће их мртве дочекати. Црни покров ће бити њихови сватови".

Схвативши да нема избора, несрећни пјесник није имао снаге да се супротстави, унезвијерен отишао је код Анке да јој тражи опроштај јер је вјенчање немогуће. Алекса је прекинуо бурну везу са лијепом Хрватицом, које се сјећао до краја живота и којој је посветио већину својих љубавних пјесама.Анка се удала годину дана касније за доста старијег човјека из Загреба и заувијек напустила Мостар.

Сватови су тог дана прошли поред Шантићеве куће на Бранковцу, док је он свечаност посматрао са прозора, плачући.