27. МАРТ - СВЈЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

pre 25 dana

"Шта позориште може да каже? Све! Позориште може да каже све!"

Од 1961. године, сваког 27.марта, на иницијативу Међународног позоришног института (ИТИ), широм свијета се обиљежава Свјетски дан позоришта.

Национални центри Међународног позоришног института и Међународна позоришна заједница сваке године организују разне позоришне манифестације у знаку обиљежавања овог дана, од којих је најважнија традиционална међународна порука коју, на позив ИТИ-ја, увијек пише позоришна личност свјетског угледа.

ИЗВОР: https://beyondwords.life/7-worlds-beautiful-theaters/ The Winter Garden theatre, Canada

‌Ова порука је веома битна јер се чита пред десетинама хиљада гледалаца у позориштима, а преводи се на више од 20 језика. Емитује се на радио и ТВ станицама на свим континентима и штампа у стотинама новина и магазина. Жан Кoкто је 1962. године написао прву поруку за Свјетски дан позоришта.

‌Једну од најјезгровитијих порука о значају позоришта написао је Анатолиј Васиљев, свјетски признати позоришни редитељ, професор и оснивач Московске школе драмских уметности.

ИЗВОР: https://www.nevidteatar.com/srecan-vam-svjetski-dan-pozorista/ Анатолиј Васиљев

"Да ли нам је потребно позориште? Питају се хиљаде професионалаца разочараних у позориште и милиони људи који су га се заситили. Зашто нам је потребно? У годинама када је сцена толико безначајна у поређењу са трговима градова и државама гдје се одигравају праве трагедије стварног живота, шта ће позориште нама? Позлаћени балкони, баршунасте фотеље, узвишени гласови или напротив црне кутије, испрскане блатом и крвљу, гомиле бијесних, нагих тијела. Шта позориште може да каже? Све! Позориште може да каже све! И како богови на небу живе, како затвореници чаме у тамници, како добри људи не требају, како влада обмана, како људи живе у становима,а дјеца у избјегличким камповима, како се враћају у пустињу, како се растају са најближима, позориште може да говори о свему томе. Позориште је постојало и заувијек ће остати. И сада, у ових 50 или 70 година, нарочито је потребно због тога што од свих других умјетности само позориште иде из уста у уста, од ока до ока, из руке у руку, из тијела ка тијелу. Њему не треба подсјетник између човјека и човјека. Свијетла страна није југ, ни сјевер ни исток, ни запад, позориште је свјетло само по себи, свијетли на све четири стране, одмах препознатљиво сваком непријатељском или пријатељском човјеку. Потребно нам је разноврсно позориште. Архаичне форме театра биће нам потребне прије свих других. Али, ритуалне театралне форме не би требало да буду у супротности са позориштем цивилизованих народа. Секуларна култура је искључива, "културна информација" замјењује једноставне суштине и сусрет са њима. Улаз је слободан. Дођавола сабгаџетима и компјутерима, идите у позориште, заузимајте редове у партеру и на балконима, слушајте ријечи и гледајте живе слике, позориште је пред вама, немојте га занемарити и не пропуштајте га у својим ужурбаним животима. Позориште је потребно свима. Само једно позориште није нам потребно, то је позориште политичких игара, позориште политике. Позориште дневног терора, појединачног и колективног, позориште лешева и позориште крви на трговима и улицама у главним градовима и унутрашњости, између религија и етничких група."

Овогодишњу поруку написала је Хелен Мирен, позоришна, филмска и телевизијска глумица из Велике Британије, добитница Оскара.

ИЗВОР: https://www.telegraph.co.uk/news/celebritynews/11419764/Helen-Mirren-why-I-feel-guilty-about-winning-my-Oscar.html Хелен Мирен

"Ово је било веома тешко вријеме за живе наступе и многи умјетници, техничари и занатлије, мушкарци и жене мучили су се и борили у професији која је већ препуна несигурности. Можда их је баш та, увијек присутна несигурност учинила способнијима да виспреношћу и храброшћу преживе ову пандемију. Њихова машта се у овим новим околностима већ преточила у инвентивне, забавне и потресне начине комуникације, наравно, великим дијелом захваљујући интернету. Људска бића причају једни другима приче од кад постоје на овој планети. Прелијепа позоришна култура живјеће све док нас буде овдје. Креативни порив писаца, дизајнера, плесача, пјевача, глумаца, музичара, редитеља, никада неће бити угушен и у врло блиској будућности ће поново процвјетати новом енергијом и новим разумијевањем свијета који сви дијелимо. Једва чекам!“